Revelations [Serbian translation]

„О Боже Земље и с Олтара,

Сагни се и чуј наш плач!

Наши земаљски владари посрћу,

Наш народ заноси у страну и умире!

Златни зидови нас сахрањују,

Мачеви презира раздвајају.

Не одузми нам Твој гром,

Али одузми нам наш понос.“

Само беба у црном амбису,

Без разлога за место као што је ово,

Зидови су хладни и душе плачу у болу.

Лак пут за слепца да иде,

Паметна путања за будале које знају

Тајну Обешеног човека - смех на његовим уснама.

Светлост Слепих - видећеш,

Oтров који ми уништава кичму,

Очи Нила се отварају - видећеш!

Она је дошла ка мени са змијским пољупцем,

Док се Око Сунца уздизало на њеним уснама,

Месечина хвата сребрне сузе које исплаках,

Па смо легли у црном загрљају,

И Семе је посејано на светом месту,

И ја сам посматрао, и чекао зору.

Светлост Слепих - видећеш,

Oтров који ми уништава кичму,

Очи Нила се отварају - видећеш!

Идемо!

Спој нас све заједно,

У Пламену са Надом и Слободом,

Ни олуја ни тешко време

Неће сломити брод, видећеш.

Дошло је време да затвориш очи,

А још увек ветар дува и киша пада

Јер је онај ко ће бити Краљ,

Посматрач у прстену.

То си ти.

То си ти...