Otišao sam da umrem u hotelu pored mora,
Staza sećanja popločana je slatkim, zaleđenim trenucima
Samrtna sećanja na dom
Nikada me ne napuštaju
Svako malo sećanje mirno počiva u meni
Počiva u snu, Smeši mi se
Lica prošlosti zovu me da se vratim kući
Da reku pomilujem strahopoštovanjem
Unutra svako malo sećanje mirno počiva u meni
Počiva u snu
Smeši mi se
Lica prošlosti zovu me da se vratim kući
Mirno odmaraj i seti me se
Ti si mesec koji odvlači moje crne vode
Ti si kopno u mom mračnom ormanu
Ostani pored mene dok sve postaje zauvek crno
Kad si tih, tišina ti postaje bliska