Requiem [Serbian translation]

Љубави умиру, љубави се рађају

вијекови пролазе и нестају

Оно што мислиш да је смрт

је само једна сезона, и ништа више

Једног дана, уморан од овог лутања

отићи ћеш, али као да је битно

Јер свијет ће и даље постојати

и кад нас двоје не будемо

Пољуби ме, реци да ме волиш

насмиј ме усред реквијема

Пољуби ме, реци да ме волиш

учини да плешем док вријеме не узме назад

Оно што нам је дало

годину, две, 100 година среће

а онда те живот убере као цвијет

Насмиј ме, то ми треба

док чекамо да вријеме дође

Година, две, сто година заједно

и онда смо једног дана сасвим сами

Плачемо, али ипак преживљавамо

то је љепота реквијема

Искре постају ватра

дјевојчице постају жене

Оно што мислиш да је смрт

је само пламен и ништа више

Наше сузе, наши падови

наводно имају неку важност

Али сутра, нови дан ће се родити

као да нисмо ни живјели

Пољуби ме, реци да ме волиш

насмиј ме усред реквијема

Пољуби ме, реци да ме волиш

учини да плешем док вријеме не узме назад

Оно што нам је дало

годину, две, 100 година среће

а онда те живот убере као цвијет

Насмиј ме, то ми треба

док чекамо да вријеме дође

Година, две, сто година заједно

и онда смо једног дана сасвим сами

Плачемо, али ипак преживљавамо

то је љепота реквијема

Љубави се рађају, љубави умиру

данас се, коначно, ја више не бојим

Знам да ћу те вољети поново

када се свијет престане окретати

Љубав се рађа, љубав умире

данас, коначно, ја више нисам тужна

Знам да ћу те вољети поново

када се свијет престане окретати

Пољуби ме, реци да ме волиш

насмиј ме усред реквијема

Пољуби ме, реци да ме волиш

учини да плешем док вријеме не узме назад

Оно што нам је дало

Оно што нам је дало

Оно што нам је дало

Оно што нам је дало

Оно што нам је дало