Noć kao talas dodirnula je svet
zemaljski lik prekrila tama
zaspale zgrade, zatvorske kule
crkve i dvorci, svuda je mir
Neće čuti otkucaj srca mog
zvono ćuti niko ne čuje bol
a sudbina već kopa grobove
kolevke sprema, prosipa zlatni prah
A meni je ovde strašno i hladno
nevidljivo vidim carstvo i čam
srce ne može, bolno se otima
nečujno je prošla i noć
Neće čuti otkucaj srca mog
zvono ćuti niko ne čuje bol
a sudbina već kopa grobove
kolevke sprema, prosipa zlatni prah
Prolaze ljudi povijeni u strahu
bacam se u senku da li čuješ
ti čuvas moj lik, strašni lik i glas
u poljupcu, da li ga čuvas
Neće čuti otkucaj srca mog
zvono ćuti niko ne čuje bol
a sudbina već kopa grobove
kolevke sprema, prosipa zlatni prah