Pokloni mi osmeh koji se skriva iza tog pogleda.
Pokloni mi u poljupcu poeziju koju sam cuvao u mojoj dusi.
Potrazimo imaginarni put,
nek se vreme zaustavi u zagrljaju,
nek vetar bude taj koji govori
osecajuci tvoje disanje.
I u sred nicega
pustiti da vristi srce.
Pokloni mi jos jedan minut
nek traje do vecnosti,
pokloni mi plavu noc
u kojoj samo sijas ti.
Pokloni mi vece
da spavam na ivici tvoje koze
gde mogu da se odmorim
i tako da te volim vise i vise,
pokloni mi jos jedan minut.
Pokloni mi te oci
koje daju zivot mom zivotu u zore
i izleci rane
koje sam propatio kada sam verovao da letim.
Resi mi sumnje sa tvojim sarmom
i tako ces znati zasto te volim toliko,
nek nas niko ne zaustavi,
nek tece slobodno nasa ljubav.
I u sred nicega,
pustiti da vristi srce.
Pokloni mi jos jedan minut
nek traje do vecnosti,
pokloni mi plavu noc
u kojoj samo sijas ti.
Pokloni mi vece
da spavam na ivici tvoje koze
gde mogu da se odmorim
i tako da te volim vise i vise,
pokloni mi jos jedan minut.
Pokloni mi jos jedan minut
nek traje do vecnosti,
pokloni mi plavu noc
u kojoj samo sijas ti.
Pokloni mi vece
da spavam na ivici tvoje koze
gde mogu da se odmorim
i tako da te volim vise i vise,
pokloni mi jos jedan minut.
Pokloni mi osmeh koji se skriva iza tog pogleda.