Reflection [Serbian translation]

Stigao sam nekako blizu kraja, iako

ispod moje samoljubljive mizerne rupe

poražen

ja priznajem

i prilazim bliže

(Pusti me/možda) nađem utehu ovde

(Pusti me/možda) nađem mir unutar praznine

Kako jadno.

Doziva me...

I u svom najmračnijem trenutku, slabosti i plača

Mesec mi otkriva tajnu, poverenik

pun i svetao kao ja

Ova svetlost nije moja i

milioni svetalosnih odraza prelaze preko mene

njegov izvor je sjajan i beskrajan

Ona oživljava beznadežne

Bez nje, mi smo beživotni sateliti lutajući.

I dok izvlačim svoju glavu to sam bez sumnje ja

Želiš proviriti i istražiti moju narcisoidnost

Moram razapeti ego pre no što bude prekasno

Molim se da me svetlost vine

pre nego što svismem.

Stoga razapni ego, pre no što bude kasno

i ostavi iza sebe ovo mesto tako negativno, slepo i cinično

I onda ćeš saznati da smo svi mi jedan um

kadar svega zamišljenog i dostižnog

zato nek te svetlost dodirne i reči te preliju

I nek prošlost prodre donoseći nadu i razum

pre no što se sakrijemo.