Stigao sam nekako blizu kraja, iako
ispod moje samoljubljive mizerne rupe
poražen
ja priznajem
i prilazim bliže
(Pusti me/možda) nađem utehu ovde
(Pusti me/možda) nađem mir unutar praznine
Kako jadno.
Doziva me...
I u svom najmračnijem trenutku, slabosti i plača
Mesec mi otkriva tajnu, poverenik
pun i svetao kao ja
Ova svetlost nije moja i
milioni svetalosnih odraza prelaze preko mene
njegov izvor je sjajan i beskrajan
Ona oživljava beznadežne
Bez nje, mi smo beživotni sateliti lutajući.
I dok izvlačim svoju glavu to sam bez sumnje ja
Želiš proviriti i istražiti moju narcisoidnost
Moram razapeti ego pre no što bude prekasno
Molim se da me svetlost vine
pre nego što svismem.
Stoga razapni ego, pre no što bude kasno
i ostavi iza sebe ovo mesto tako negativno, slepo i cinično
I onda ćeš saznati da smo svi mi jedan um
kadar svega zamišljenog i dostižnog
zato nek te svetlost dodirne i reči te preliju
I nek prošlost prodre donoseći nadu i razum
pre no što se sakrijemo.