Zivela sam zivot svoj kao mazohista
dok mi je otac govorio: "Lepo sam ti rekao, lepo sam ti rekao"....
"Zasto ne mozes da budes kao druge devojke?"
Rekoh: "Oh ne, to nisam ja i mislim da takva nikad necu biti".
Mislila sam da pripadam drugom plemenu*, uvek sama
i nikad zadovoljna, zadovoljna....
Pokusala sam da se uklopim ali to nisam bila ja
pa rekoh: "Oh ne, zelim vise, ovo nije ono sto trazim".
Zato sam krenula putem kojim se redje ide
i jedva sam ostala ziva....
Nekako sam prezivela tamu
jer zilava je ljubav, oduvek sam to znala
u dubokoj dubini svog pobunjenickog srca, svog pobunjenickog srca...
Neko vreme sam bila narcis*
dok su drugi govorili: "Pogledaj se, pogledaj se"....
Trudila sam se da budem provokativna
pa rekoh: "Oh da, to sam ja".
Sve sto sam radila - radila sam da bih bila vidjena.
Prerasla sam svoju proslost,
kozu sam promenila*,
sve sam pustila i pocecu ispocetka, ispocetka.
Nikad ne gledam unazad
jer to je tracenje vremena, rekoh: "Oh da, ovo sam ja!"
I upravo sam tamo gde zelim da budem....
Rekoh: "Dodjavola, ovo sam ja!"
Tacno tamo gde treba da budem!
Zato sam krenula putem kojim se redje ide
i jedva sam ostala ziva....
Nekako sam prezivela tamu
jer zilava je ljubav, oduvek sam to znala
u dubini svog pobunjenickog srca....
Zato sam krenula putem kojim se redje ide
i jedva sam ostala ziva....
Nekako sam prezivela tamu
jer zilava je ljubav, oduvek sam to znala
u dubokoj dubini
svog pobunjenickog srca
svog pobunjenickog srca
svog pobunjenickog srca
svog pobunjenickog srca....