Real Story [Serbian translation]

Danas me ponovo pitaš da li te volim

Ja se samo nasmejem i pitam te zašto ponovo pitaš

Danas ponovo plačeš, govoreći kako sam ja previše

Uvek isto pitanje, i uvek isti odgovor

Da li se te reči tako teško izgovaraju?

Da li je teško uraditi nešto što svi rade?

Da li je zaista potrebno da to izgovorim?

Svakog dana te isto volim

Hej, sačekaj na trenutak, samo tebe vidim

Čak i da se ponašam kao da nije, briga me je

Hej, ovo je konstantno, nema promene

Ludice, bolje je samo pokazivati ljubav

Zašto ne bih znao te reči ljubavi?

Negde su mi zapele u grlu i smetaju mi

Zašto ne mogu da izgovorim reči

Koje su mi zapele na vrhu jezika?

Ako ih stalno ponavljaš, postaju beznačajne

Da li je zaista to toliko važno?

Zar moje srce nije dovoljno?

Zaista ne znam

Zašto je to što drugi rade toliko važno?

Hej, sačekaj na trenutak, samo tebe vidim

Čak i da se ponašam kao da nije, briga me je

Hej, ovo je konstantno, nema promene

Ludice, bolje je samo pokazivati ljubav

Izlazeći sa nekim ko je tup kao ja

Mora da te jako zamaram

Ali ću ti obećati jednu stvar

Biću bolji od bilo koga drugog

Hej, sačekaj na trenutak, samo tebe vidim

Čak i da se ponašam kao da nije, briga me je

Hej, ovo je konstantno, nema promene

Ludice, bolje je samo pokazivati ljubav

Kada se nasmeješ, osećam se loše

Osećam se kao da te vezujem svojim rečima ljubavi

Uradiću to polako, šaputaću ti na uvo

Da nikada nećeš biti tužna

Malo po malo ću se promeniti

Uvek ću biti uz tebe

Biću bojli i bolji, zato što te ja najbolje znam