Imao sam juce san
Bio si u baru u cosku na stolici
Noseci dugacki, beli kozni kaput
Ljubicaste naocare i blistavilo u svojoj kosi
I ti kazes, hej, ja cu ovde sedeti
I jednog dana cu te castiti picem
Isao si na psece predstave
Ali si poprilicno izgubio svoj put
Ti kazes, sada imam citavu ovu sobu
I nemam para da je dekorisem, tako da me je neka
Lokalna musterija povezala sa covekom gore
Rekao je, mali covece
Ti nemas koristi od toga da budes isfrustriran
Moras da se odmoris
Moras da se odmoris
Moras da dospes dole
I da podignes publiku
Vrati to u svojim rukama
Obecanoj zemlji
Sada imam neke andjele koji sjaje na mojim krilima, rekla je
Samo najbolje za zlatnog decaka i nista osim toga
Naterala me je da obecam da ne kazem da je bila pod mojim Cinima pevajuci zlatne reci slomljenog glasa
I uhvatio sam neki blagoslov u vetru
Osecam se svetlije nego sapat golubice
Nemam ruke da ih vezem iza svojih ledja
I blistav sam kao srcani udar, sada imam
Sobu da rasirim svoja krila i moje poruke
Ljubavi, da ljubav je bila moja droga, ali to nije
Ono od cega sam urmo, tako da ne razmisljaj o meni
Plakajuci glasnije od neke bebe teske milijardu dolara
Jer ja moram da se odmorim
Moram da se odmorim
Moram da dospem dole
I podignem publiku, vraticu to u svojim
Rukama do obecane zemlje