Na veče sjajnih zvezda,
negde u tihom jezeru,
u zagrljaju punog meseca,
smo pozvani na ples.
Ne poznajemo sva lica,
sva upadaju u oči,
negde je odgovor,
ali ko zna gde.
Zabranjeno veselje,
zabranjene stvari,
sve je na doseku ruke,
ali niko ne govori,
kako svi lebde u zraku
svi kriju iskren smeh.
Šta je tamo iza tamnih vrata,
ko ih sme otvoriti?
Ruke se najednom podigoše,
vrata se otvoriše,
i u zraku spazim devojku,
koja na grudima nosi...
Finis Mundi - kraj je sveta,
sve se više bude oni snovi o raju.
I ne vidimo se više, ali
ostaje sjaj.
I taj momenat,
ta melodija,
to veselje,
ta idila,
sve lepo,
svi ti oblici,
more harmonija,
čine stvarno lep dan, kriv da izginemo.
Finis Mundi - kraj je sveta,
sve se više bude oni snovi o raju.
I ne vidimo se više, ali
ostaje sjaj.
Finis Mundi - kraj je sveta,
sve se više bude oni snovi o raju.
I ne vidimo se više, ali
ostaje samo...
Finis Mundi - kraj je sveta,
sve se više bude oni snovi o raju.
I ne vidimo se više, ali
ostaje sjaj...
sjaj,
sjaj.