Расскажи мне, мама [Rasskazhi mne, mama] [Serbian translation]

Остало је сећање, сећање

Које више нема крај.

Остале су сузе, за које

Не памтим где почињу.

Непрестано сам тражила љубав, а она је ишла поред мене.

Нисам је познавала лично, како сам само била слепа.

Ах, кад бих све могла да почнем испочетка...

Реци ми, мама, шта нисам урадила како треба?

Реци ми, мама, зашто сам ја крива?

Волела сам, мама, а не знам како да опростим.

Одговори ми, јер ти си и сама волела некада.

Остао је понос, понос

Од ког лудим.

Остале су само увреде

О којима сам тако дуго ћутала.

У својим сновима сам летела, живела као у сну...

И ево, дошло је време и тргла сам се из сна.

Али не из сна, већ из кошмара.

Реци ми, мама, шта нисам урадила како треба?

Реци ми, мама, зашто сам ја крива?

Волела сам, мама, а не знам како да опростим.

Одговори ми, јер ти си и сама волела некада.

Реци ми, мама, шта нисам урадила како треба?

Реци ми, мама, зашто сам ја крива?

Волела сам, мама, а не знам како да опростим.

Одговори ми, јер ти си и сама волела некада.

Остало је сећање, сећање

Које више нема крај.