Rapsodia [Serbian translation]

Jednoga dana, stari ljubavnici

se sretnu u baru,

Iako se obmanjuju, iskreno pričaju kako im je,

Napolju je padala kiša, a oni su sedeli,

Razmišljajući ko zna o čemu

i ko zna zašto se sve završilo.

Jednoga dana stari ljubavnici priznaju jedno drugom godine,

Slatke ljutnje i ostale istine.

Ko smo mi, ovako izgubljeni?

Tako smo drugačiji od junaka naših filmova,

Sa ironijom i malo nevolje,

U ovoj velikoj rapsodiji koja govori o nama.

Ali jednoga dana stari ljubavnici požele više,

Snove i žudnje jedne druge mladosti,

i napuštaju porodice, ostavljaju prijatelje,

ne žele savete da bi postali srećni.

A kada stari ljubavnici ostave jedno drugo u baru,

Postaće pesme iz davno prošlog vremena.

Ko smo mi, što sedimo ovde?

Mi koji slušamo životnu priču koja nije uspela,

Ko smo mi, potonuli u stidu,

u ovoj velikoj i očajničkoj rapsodiji.

Ko smo mi, potonuli u stidu,

u ovoj velikoj i očajničkoj rapsodiji.