Зашто чим дођем у тај град
Тражим један прозор
Зашто се окрећем за тим
Кад знам да нема никога
То је хладан, празан квадрат
И одавно сте били с њим
То је само сан
Порцелан и даље звецка у орману
Ох не, ниси отишао
Још си ту
Још увијек стојиш тамо, у сјени грана
А живот није прошао
Нисмо уморни
А код нас нема ране
Овде ме сви знају
Куће и мостови
И деца са улице
Овде сам Ромео и Меџун
И млади лептир који гори кад види твоје лице
Осјећам да сте близу
У ваздуху постоје вируси
Опет ћу се разболити
Ох не, ниси отишао
Још си ту
Још увијек стојиш тамо, у сјени грана
А живот није прошао
Нисмо стари
А код нас нема ране
Још си ту
Овде у сенци грана
И нисмо уморни
А код нас нема ране