Rainier Fog [Serbian translation]

Neke stvari traju, neke nikad ne preboliš

Živiš u prošlosti, shvataš da je teško ostati trezan

Moja providna koža kao uretan*

Izgubljen i onda pronađen, u svakom pogledu ne bih se menjao

Pre mnogo vremena, ne bi ti palo na pamet da se mrštiš

Razmisli ponovo

Pljušti kiša i nekako to znaš

Podseća me zašto i dalje brinem

Možeš me pronaći kako se izobličavam u duha pesme

Koji se uzdiže uz kišovitu maglu

Neki ljudi se menjaju, nekada ih ostaviš kako bi ih trebalo ostaviti

Nalaziš novi način da ostaneš čist, neka se spere preko mene

Moje providno srce poput uretena

Kuca za tebe ponosno, uz i kroz svu ljubav i bol

Pre mnogo vremena, ne bi ti palo na pamet da se krunišeš

Razmisli ponovo

Pljušti kiša i nekako to znaš

Podseća me zašto i dalje brinem

Možeš me pronaći kako se izobličavam u duha pesme

Koji se uzdiže uz kišovitu maglu

Ostavila si me ovde samog, samo da bih našao

Čuo tvoj glas na talasima na kojima smo jahali, odjeke unutar svog uma

Bestelesan je samo trag onoga što je bilo kada

Sam sa tobom podelio prostor koji je uvek poluprazan

Dosadan, oteže se

Uvek poluprazan

Dosadan, oteže se

Uvek poluprazan

Možemo da se smejemo njegovoj unutrašnjosti, nemoj nikad da me čuješ kako se žalim

Moj providan grad od celofana

Pre mnogo vremena, ne bi ti palo na pamet da se daviš

Razmisli ponovo

Pljušti kiša i nekako to znaš

Podseća me zašto i dalje brinem

Možeš me pronaći kako se izobličavam u duha pesme

Koji se uzdiže uz kišovitu maglu

Podseća me zašto i dalje brinem

Možeš me pronaći kako se izobličavam u duha pesme

Koji se uzdiže uz kišovitu maglu