Svacim osim onim vaznim
se ispunila soba
nista niko ne primecuje da fali
a fali sve sto meni fali
iza svake važne rečenice
koju smo izgovorili kao roboti
se guše uspomene od oboje
gazeci svoje instinkte dobro sam
I pitam se svakog dana
Nije li ovo moja stvar
Ali nekada se sve srusi i nestane
kada pomislim da ce nas od posle noći
razdvajati jos mnoge noći
Danas,kad sam se vratio u zoru
Čuo sam da plačeš
Ne znajući da sam tu
I ja,ne rekavši ti ni jednu reč
Ljubio sam ti lice
I pravio se da te ne čujem kako šapućeš
Ranije nevažni gestovi su
Bili samo provokacija
Svega je bilo previše ili nedovoljno
I koga je briga
Mržnja je bila samo na korak
Od nečega što je ranije bila ljubav
gore pogledi od oboje
gazeci svoje instinkte dobro sam
I pitam se svakog dana
Nije li ovo moja stvar
Ali nekada se sve srusi i nestane
kada pomislim da ce nas od posle noći
razdvajati jos mnoge noći
I šta?Reci mi šta će biti od nas
Ako se izgubimo malo po malo
Svaki dan još po malo
I poslednja stvar koje se sećam
Je kako sam ti tiho rekao
Da sutra idem rano na posao