Popodneva na suncu
u ustima čuvaš cvet kao mene
Za sat se spušta mrak,
idem kući, kakav bol:
Ostani ovde sa mnom.
Mangup sam bio,
ti si bila vila,
a život velika vejavica.
Ali ti si plakala,
spuštenog pogleda
dok su te grdili oni...
Uzećeš me, zaklinjem se.
Kuneš se i ti.
Jedan tren drugi
i već je rat bio.
Bože,
Koliko puta sam te tražio.
Bože,
Koliko puta sam te gubio
i sam se tako izgubio.
Koliko je prošlo života...
Noću sam te sanjao,
budio se, nije te bilo.
Život je možda jedan san,
jedan polazak ili povratak,
ne znam.
Toliko godina u jednoj sekundi,
jedan tren i s računom se sve vrati
Ne znam
Vozovi, avioni na putu oko sveta...
Koliko se gubilo samo,
ovo moje srce nestalno.
Bio sam na nebu dva-tri puta
Prešao peške celo nebo,
znam da mi ne veruješ sada,
ali...
Bože,
Koliko puta sam te tražio.
Bože,
Koliko puta sam te gubio
i sam se tako izgubio.
Koliko je prošlo života...
Noću sam te sanjao,
budio se, nije te bilo.
Bože,
Koliko puta sam te tražio.
Bože,
Koliko puta sam te gubio
i sam se tako izgubio.
Koliko je prošlo života...
Noću sam te sanjao,
budio se, nije te bilo.