Thalía:
Kakva ironija,
Da noc moze da se ujedini sa danom,
Da reke bi se sa morima ujedinile,
Kakva ironija
Da mi ne mozemo jos uvek.
Carlos:
Kakva ironija,
Da budem tvoj, ali da ti ne budes moja,
Da budem tuzan zbog osecaja tolike radosti,
Kakva ironija,
Da bi nas cak i sreca bolela.
Thalía y Carlos:
Nije isto zeleti da te ostavim
Kao pokusaj da te prestanem voleti
Ako sa neba pada kisa
I iz zemlje se radja cvece
Kako mogu biti zabranjene ljubavi.
Thalía:
Koliko god da zelim
Da te iscupam iz mog zivota, vise ne mogu,
Moji krici su nemi bez tvojih prstiju
I vise ne mogu da nastavim
Da zamisljam tvoje usne na drugim poljupcima.
Carlos:
Koliko god da zelim
Da te iscupam iz mog zivota nema nacina,
Leto, jesen, zima i nikada prolece
I vise ne mogu da nastavim,
Ako bi bilo lako bacio bih novcic.
Thalía:
Kakva ironija
Gledati ljubav kako moli srecu,
Imati te blizu, ali te ne moci imati
Kakva ironija
Da bi nas cak i sreca bolela.
Thalía y Carlos:
Nije isto zeleti da te ostavim
Kao pokusaj da te prestanem voleti
Ako sa neba pada kisa
I iz zemlje se radja cvece
Kako mogu biti zabranjene ljubavi.
Thalía:
Koliko god da zelim
Da te iscupam iz mog zivota, vise ne mogu,
Moji krici su nemi bez tvojih prstiju
I vise ne mogu da nastavim
Da zamisljam tvoje usne na drugim poljupcima.
Carlos:
Koliko god da zelim
Da te iscupam iz mog zivota nema nacina,
Leto, jesen, zima i nikada prolece
I vise ne mogu da nastavim,
Ako bi bilo lako bacio bih novcic.
Carlos:
Koliko god da zelim
Da te vidim kako dolazis
Kao sto decembra
Ceka januar.
Thalía:
Kalendar
Zaboravlja da te cekam
I iako ne placem
Na mom prozoru pada pljusak.
Thalía:
Koliko god da zelim
Moji krici su nemi bez tvojih prstiju.
Carlos:
I iako ne placem
Na mom prozoru pada pljusak.
Kakva ironija!