Pure [Serbian translation]

Ноћ успорава,

кишне капи се распрскавају у дугу,

можда и неко кога знаш

може да засија и заблиста...

Док сањарење прелази

из сенке у боју,

замишљам месечину

како ми обасјава очи

а ја те волим...

Док само лежим у мраку и осмехујем се,

замишљам како звезде падају око твог срца,

а снови се роје у твојој глави,

једноставно и чисто, сваки пут.

Сад плачеш у сну,

волео бих да никад ниси научила да јецаш,

не продај снове које би требало да чуваш,

једноставне и чисте, сваки пут.

Снове о призорима

санкања зими,

кад осећања, не разум,

доносе одлуке.

Док лишће обилно пада

распршујући јесен по башти,

хладније ноћи изоштравају

месечином обасјане лепоте,

а ја те волим...

Погледај ме звезданим очима,

подигни ме до звезданог неба,

у глави ми је звездана прашина,

једноставна и чиста, сваки пут.

К'о океан дубоко,

дрхтим кад те угледам,

певаћу још нежније,

једноставно и чисто, теби...

Ако је љубав истина, не тражи лажи

и пусти ме да пливам у твојим очима.

Нашао сам место које нкад нећу напустити,

заћутаћу и просто веровати

да је љубав истина коју сам спознао.

Она није низ лепих лажи

које нас искориштавају

и траће нам време...

(превео Гаврило Дошен)