Psicofonia [Serbian translation]

Otkad nije vise ovde,

on ne pociva u miru,

njegova dusa place, place,

on se ne zadovoljava sa samocom.

Otkad nije vise ovde,

on je poceo da luta,

njegova dusa nagleda,

bez opcije na smrt vecnosti.

Upoznali su se u hladnom decembru,

tri godine unazad,

on je zeleo da je uplasi kroz prozor,

ona ga je uplasila kada joj se nasmejao,

on je gledao njene oci i pao u njenu pozadinu,

cak do njenog srca.

Ona je luda, luda, izgubljenja,

on obozava njenu dusu ranjenu,

i voleli su se plesajuci bez vremena,

psihofoniju koju je on pevao na vetru.

Ona je luda, luda, izgubljenja,

on se pojavljuje u vatru i polikromiji,

duh i luda se zele vencati,

njen otac ne zeli da prihvati.

Vise od prokletsva,

spaja se u vili,

zbog toga on peva, peva i vetar nosi njegovo jade.

Ako obratis paznju,

cuces njegov glas,

i sigurno da vec ona u svojoj beloj celiji

igra psihofoniju ljubavi.

Ona je luda, luda, izgubljenja,

on obozava njenu dusu ranjenu,

i voleli su se plesajuci bez vremena,

psihofoniju koju je on pevao na vetru.

Ona je luda, luda, izgubljenja,

on se pojavljuje u vatru i polikromiji,

duh i luda se zele vencati,

njen otac ne zeli da prihvati.

Ona je luda, luda, izgubljenja,

on je obozava, ona ga nikad ne zaboravlja,

on je vraca u psihofoniju.

Mrtvi ne pricaju, neki nas vole.