Пролеће нас је обавило,
Наљутило се јер ће сада бити само.
И разбило је облаке дијамантским капима кише,
Ја те сада никада ни за шта нећу пустити.
Спирало је с асфалта прљавштину,
Белим цвећем засипало суштину.
Остани још мало са мном,
Јер ће откинути лист из календара.
У сусрет хладном сумраку
До твог драгог лица,
У познатој хаљини незнанка,
Нећеш знати да сам то била ја.
Нећеш знати да сам то била ја.
Губим дах, не могу да
Не читам по сто пута твоја писма.
Ко ти пева
Касно, када ти се не спава
О опојном без алкохола,
О нашем пролећу?
Спирало је с асфалта прљавштину,
Белим цвећем засипало суштину.
Остани још мало са мном,
Јер ће откинути лист из календара.
У сусрет хладном сумраку
До твог драгог лица,
У познатој хаљини незнанка,
Нећеш знати да сам то била ја. (x2)
Обавило...
Пролеће нас је обавило.
Пролеће нас је обавило...