Umesto molitve rekla si:
– O tom ću misliti sutra,
sa šminkom od gara, k’o Skarlet O’Hara,
tvoj preslikan lik…
I dugo plutala k’o brodolomnik ka obali jutra,
nekad tišina zna prepasti džina,
kad ispusti krik ..
Još jednu noć si izgurala sama,
Čehov je zaspao blaženim snom,
Ni ne zna da je orgijala tama
pod prozorom ..
Vetar je vežbao violončelo,
čežnjive skale u nedogled,
zora ti brižljivo pipnula čelo,
negde u tebi je goreo led ..
REF.
Princezo, javi se,
još imam džep u kom se hladni prsti zgreju...
Pošalji poruku,
da vidim jednom to pisamce na displeju...
Sve mi nedostaje,
čuvam u damastu još kalup tvoga vrata...
Princezo, dosta je,
dve i po godine smo taoci inata...
Šta ti je ..?
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje
k’o Atlantidu,
dok šmrka bioskop, fali ti neko
da napravi geg...
Da ti za rođendan ispiše sonet na
komšijskom zidu,
i s bandom cigana pod tvojim prozorom
utaba sneg...
Na podmetaču još crtam tvoj profil,
suvišna pitanja izbegnem fintom,
ime ti ispišem u svakoj strofi
nevidljivom tintom...
Pod mojom jelkom do proleća stoji
jedino dar tebi namenjen,
zauvek fosil tvog struka postoji
na mome dlanu okamenjen...
Princezo, javi se,
neke se pobede dobijaju na juriš...
Ne tvrdoglavi se,
priznajem javno da se genijalno duriš...
Opasno postaje,
na durske akorde se paučina hvata...
Princezo, dosta je,
dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...
Ref.