Pričaj mi Dalmaciju od srca ka čovik
dok svića još gori da se život u njoj vidi
kad nareste drača i gromovi je tresu
o jubavi pričaj sve do riči mi iscidi
I pričaj mi o moru ka vagunu soli
o modroj dubini ča sve teže kruva daje
istinom ožeži o mukama i vitru
i ne šparaj riči, neka traje neka traje
Pričaj mi Dalmaciju ka čovik u viri
da ponosno hodam i duša se namiri
pričaj mi Dalmaciju jer je svojom snujem
da isprsin tilo ka njeno ime čujem
Pričaj mi Dalmaciju i glas ne priguši
da jubav i ponos u riči ne prisuši
pričaj mi Dalmaciju jer je svojom snujem
da isprsin tilo ka njeno ime čujem
pričaj mi Dalmaciju