Прича ми град [Priča mi grad] [Transliteration]

Строфа #1 (Демонио):

Имам слику, дај боје и штафелај

Излазак у град више личи на куплерај

Не дам да снови ми се угуше у прашини

Да препознам квалитет требају ми добри аршини

Као кројачу требају ми добре мере

Много модела, у глави влада неред

Време цури, стежем славине

У римоване мисли што јуре попут лавине

Па се вратим на почетак

Теорија селекције на делу јер је петак

Ту се бира, барјачкиње барјачкиње

Мирис феромона, ваздух је зачињен

Пливај у парфему, плутај у лажном гламуру

Мода у децембру је иста ко у јулу

И све у фулу само преко туђе грбине

Живи ко паразит док ти домаћин не угине

Рефрен (Марко Луис):

Прича ми град, прича скоро сваки дан

Језиком који ми је стран

И када оду сви и никог не познајем, све је тихо,

Тада ми требаш само, само ти

Строфа #2 (Фурио Ђунта):

У орман моје младости се увукла мемла

Али ја сам пас из шампионског легла

И за неке ствари још увек сам премлад

Упознајем лепотице од којих ми се пегла

Предивне косе, предивне груди

Предивни зуби, ружни људи

Читају праве књиге, слушају праве песме

Отров у малим боцама, оне су тестер

И све више њих хоће са мном да се зеза

А ја што их више знам више желим да их не знам

Још једна алкохолисана вратоломија

Овај ноћни живот полако постаје помија

Неки генијалци постали су маса

А нека буђ гризе овај асфалт

Мерак нема цену, избор нема едит

Успавана нација живи живот на кредит

Строфа #3 (МЦН):

Ово је прича коју не причам ја већ град

Овде када падне ноћ и стар постане млад

И осећа се мирис који улази у поре

Овде лети живе сви као да је море

А рибе воле да немају веш доле

И страшно воле кад ортаци кеш броје

У реду стоје, ваљда мода то је

И свака гледа како да се прода боље

И гледам дроље излазе из веце шоље

Са шминком као да је бојно поље

И спремне су да буду и у троје

У граду где се у ројевима роје

А ја сам ортак у руци са Џонијем

Пијем пунолетно пиће и не јашем поније

Волим када јутро свиће а град нестаје

Остају само приче као део представе