Kad zadnju brazdu zaorem
po tragu senke rodine
procvaće zimske ružice
po prvi put te godine
Naiće studen atarom
kao regiment oklopni
i biću samo mirna vlat
kad okopni
Ja nemam nigdi nikoga
al' moja priča prosta je
štogod ih manje zavoleš
manje ti njih nedostaje
I nisam kadar švindlati
za sobom skele paliti
da silom steknem nekog
kom ću faliti
Znam, dušo, obećo sam da te neću pominjati
bogarati i sudbinu proklinjati
u varoš se preseliti
orcati i veseliti
obećo sam srca teška
obećo sam, al' jebeš ga
Kad zadnji čokot zagrnem
pod skute Svetog Damjana
u bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana
Strahovi mladi umiru
priču sam kraju priveo
još onda kada sam
i njih nadživeo
Znam, mila, obećo sam da ću maker za beštiju
i da ću naći lepšu, bolju i veštiju
nemeškinju, gospodičnu
ni po čemu tebi sličnu
obećo sam srca teška
obećo sam, al' jebeš ga
I utom pašće i zadnji sneg
preko svih prvih snegova
a perce anđela je teg
spram svih zemaljskih tegova
Spreman je Onaj varati
olovni kantar skovati
al' danas više ne bih trebo psovati