Kad jednom prođe sve
kad se pretvori u uspomene
kad više nisu važna lica,
imena ni godine
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
Da li ćes shvatiti sve,
ljubavlju, zagrnut me
da li ćes dignut me s koljena
željna tvog oprosta
kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima.
I zbog ovog neba, samo ti
dušu znaš mi taknuti.
I kad kapnem na tvoj dlan
kad se stisnem kraj tebe
nek me čvrsto drže ruke
tvoje ruke – sigurne.
Kad jednom stvorim se ja
pred tvojim vratima...