Pravo kroz vetar [Czech translation]

Sedim u kafiću, ljude posmatram sa strane

I vremena se sećam kad sam im'o dane tamne

Kada nisam znao gde ću, svuda pakao i sranje

Kad sam maštao o sreći, život merio na grane

Sa drugom se srećem - tako priča i polazi

Bučno kreću se vozovi - nijedan slučajni prolaznik

Na sve strane lažem zašto nema te u školi

I ne znam šta da kažem kada pitaju me tvoji

A kući da ne zove profi kao rek'o sve

Kao bolestan si gadno, da ti stalno nosim lekove

A sad mi brzo pričaj zašto zvao si me ovde

Ovo nam je štek za frku i mnogo gadan problem

Pokazuje mi ruku - "Znam, zato te i zovem

Jer ti verujem k'o drugu, jer sam počeo da se bodem"

Šta, ne verujem, u venu si se puk'o

Sjeb'o sam se skroz, tako krenuo i navuk'o

Šta "tako krenuo i navuk'o" - je l' sam ja to dobro čuo

Pa ti si takve tuk'o, maltretirao i pljuv'o

"Znam da jesam, znam sve, ovo je greška

Veruj, znam i naš dogovor i tu granicu sam preš'o"

Brate, biće teško, al' sam s' tobom od početka

Za sve ima leka - idemo treninzi k'o nekad

Jer ovde stoji jedan i za pakao spreman

Čeka da krene uz tebe na bilo koju neman

Od tad prošle su godine, al' brate, isto mi nedostaješ

Jer ljude s' takvim srcem više ne upoznajem

Besponosno se sećam dok gledam put neba

Zato ako bude frke gore - tu sam, zovi ako treba!

Ref. Da li znaš kako živim svaki dan

I još uvek nasmejan

Kroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar!

Srećem ortaka iz kraja - on je na dopu godinama

Priča ostao je bez stana, pa sad po hodnicima spava

Nekad je bio lik do jaja, mog'o si se zakleti u njega

A sad tu stoji krezav i bedan, zenke k'o da nema

A sećam se kad smo bili deca koliko smo se gadili svega

Dok smo gledali starije džankije kako propadaju od reda

Mogao sam tada glavu da dam da nas druga sudbina čeka

A sada kada ga pogledam samo pomislim: "Kakva šteta"

I savest me izjeda jer se tripujem da sam mogao

Da mu pomognem da se izvuče 'mesto što sam ruke digao

Da sam ga barem druknuo, pa tek onda da sam ustuknuo

Barem njegovi da su saznali pre nego što se prvo puknuo

Sada bi i oni bili živi, a on bi imao neku šansu

Da su ga poslali u Moskvu dok još nije bilo kasno

A ja sam samo gledao i ćutao, i pustio ga da vene

Mislio sam shvatiće, da će moći da se prene

Da neće dozvoliti da se sjebe, da je to samo trenutna faza

Nisam znao šta je đavo - stvar od svakog jača

I sad na ivici plača nemoćno gledam drugara

Ova moja prokleta duša, jedna gnojava rana

I zato želim reći vama kojima je gudra do jaja

Da se ne zajebavate jer ćete sjebati i one koje volite

Da nećete moći da se vratite i ako tripujete da možete

Jer i oni što su propali su isto tako mislili

A sad su samo grobovi, gorki tripovi i sećanja

Ne na ono što su bili već na ono što su postali..

Ref. Da li znaš kako živim svaki dan

I još uvek nasmejan

Kroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar!