Osuđen sam opet na seobu,
Gavrilo se prevrće u grobu,
nema više Spartaka ni Sparte,
izbrisana Krajina sa karte.
Šta je moja dočekala kosa,
da je vjetar po Zemunu nosa,
nema više Knina ni Gubina,
šta bi jadan da nije Surčina.
Izgubismo Dinaru i Gubin,
ne smijem nikom reći da sam Srbin,
kud god krenem ubi me sramota,
bez Krajine nema mi života.
Nema više Cvije Oraščića,
nema više Milos Obilića,
Oblačno je i kiša se sprema,
bez Krajine života mi nema.