Шта год да урадиш, не знам
шта би то променило
и иза нас
jош увек је сенкa
која нам још увек говори
да нам се нешто враћа
морамо ли бити тако усамљени на земљи
овде такође
Пиће за жедног, не знам
ко ће од нас двоје остати
ти кажеш, али ја не гледам
никада нисам видела море
али сам видела дављенике
како можеш да заборавиш
можеш да заборавиш
и киша која се враћа у нашим гласовима
нема песме, када не мислим на тебе
на овом пустом свету
боље је играти по столовима
у Порт Котону ћемо се опет срести
опет ћемо се срести
И шта год да урадим
не знам шта би то променило
а иза нас
још увек је сенка
иди према светионицима
и живот је без шминке
у Порт Котону срешћемо се опет
на овом пустом свету
боље је играти по столовима
у Порт Котону ћемо се опет срести
опет ћемо се срести