Ponekad te sretnem
Kad te ne očekujem
Nakon iznenađenja mislim na tebe
Bila jednom ova prokleta priča
Još uvek verujem u prašinu leptira
Ne želim krila koja dolaze već slomljena
More je uvek znalo da mi čuva tajnu
Traži mi svoj komad peska i posle ga kvari
Prazneći planine za kada bude došla
Ona koje će učiniti da nestane plima
Osetila sam tako duboko da ponekad
Osećam da si kraj mene
Volim da ti pričam šta mi se desilo
Sve dok ne otkrijem da sam pričala sama sa sobom
Došao je da bi otišao kako neko ko putuje na repu vetra
Rasplakao me je kad me je poljubio lagano
Neće biti grada gde se neću uzbuditi
Nisam mogla da ti ostavim otvorena vrata dog popodneva
Da učinim pra uđeš da te nikad ne uhvatim
Znaš da ponekad ispadnem idiot
Nisam mogla da te stavim u kutiju nerešenih stvari
Da ti pričam lepo dok toneš u san
Da zadržim tvoje vreme ne dajući ništa
Osetila sam tako duboko da ponekad
Osećam da si kraj mene
Volim da ti pričam šta mi se desilo
Sve dok ne otkrijem da sam pričala sama sa sobom
Došao je da bi otišao kako neko ko putuje na repu vetra
Rasplakao me je kad me je poljubio lagano
Neće biti grada gde se neću uzbuditi
Osetila sam tako duboko da ponekad
Osećam da si kraj mene
Volim da ti pričam šta mi se desilo
Sve dok ne otkrijem da sam pričala sama sa sobom
Došao je da bi otišao kako neko ko putuje na repu vetra
Rasplakao me je kad me je poljubio lagano
Neće biti grada gde se neću uzbuditi
Aj
Osetila sam tako duboko...
Ponekad te sretnem kad te ne očekujem
Nakon iznenađenja mislim na tebe
Bila jednom ova prokleta priča