Стижу ласте, шире крила
и љубе се сви,
као кад си моја била ти.
Неком другом божур цвијета,
на мом срцу си,
и једина и проклета ти.
Пољско цвијеће
нек ме младог покрије,
нек ми душу љубе облаци
кад ме нећеш ти.
Камо среће
да те очи не виде,
не бих знао да су пољупци
туђи по теби.
Пољско цвијеће
нек ме младог покрије,
нек ми душу љубе облаци
кад ме нећеш ти.
Камо среће
да те очи не виде,
не бих знао да су пољупци
туђи по теби.
Лако ми је заклети се
у крв и у част,
ал подклекнем кад се сјетим нас.
Суза жене често крене,
ал небо запише
само кад мушкарац заплаче.
Пољско цвијеће
нек ме младог покрије,
нек ми душу љубе облаци
кад ме нећеш ти.
Камо среће
да те очи не виде,
не бих знао да су пољупци
туђи по теби.
Пољско цвијеће
нек ме младог покрије,
нек ми душу љубе облаци
кад ме нећеш ти.
Камо среће
да те очи не виде,
не бих знао да су пољупци
туђи по теби