Не чује се ни шуштање у врту,
Све је замрло до јутра.
Кад би знали ви, како су драге ми
Подмосковске вечери.
Речица жубори и не жубори,
Сребрна од месечине,
Песма се чује и не чује
У тим тихим вечерима.
Зашто драга гледаш попреко,
Зашто си твоју главу спустила?
Тешко је исказати и не исказати
Све што ми на срцу лежи.
А зора све више руди.
Зато те молим, буди добра
И не заборави и ти
Подмосковске вечери.