Под прозором [Небо је тако ведро...] [Pod prozorom]

Небо је тако ведро,

поноћ је тако тија,

ал' моје срце није -

жеља ми жељу вија.

Док једна бурно лети

да ми те из сна буди,

већ друга тихо љуби

премиле твоје груди.

Сад нежна твоја душа

милине дивне сања, -

а има л' лепша санка

од топла миловања!

О сиђи, драга, сиђи,

топла те љубав чека,

поноћ је тако тиха!

Трава је тако мека!

Да нас од света скрије,

бледи ће месец заћи, -

ал' ја ћу и у мраку

усташца твоја наћи.

(1860)