Mi smo duh vezan za ovo telo.
(Mi) hodamo naokolo sa jednom nogom prikovanom.
(Ali) moramo posegnuti napolje i izvan ovog mesa, postati Pneuma.1
Mi smo volja i čudo, osuđeni da se osvrćemo - sećamo.
Rođeni smo od Jednog Daha, Jedne Reči.
Mi smo svi Jedna Varnica, Sunce koje postaje.
Dete, probudi se.
Dete, pusti svetlost.
Probudi se sada, dete.
Duh...
Duh vezan za ovo telo, ovaj izgled, ovu masku, ovaj san.
Probudi se, seti se -
Rođeni smo od Jednog Daha, Jedne Reči.
Mi smo svi Jedna Varnica, Sunce koje postaje.
Pneuma.
Posegni napolje i izvan.
Probudi se, seti se.
Rođeni smo od Jednog Daha, Jedne Reči.
Mi smo svi Jedna Varnica, oči pune čuđenja.
1. Pneuma je starogrčka reč za dah, i u filozofskom kontekstu (za presokratovce i stoike) praelement, odnosno princip oko kojeg je organizovan mikro i makro kosmos.