Please Mr. Gravedigger [Serbian translation]

Tu dole,odmah kraj druma,mnogi i danas znaju,

bili su nekad najlepši spomenici,venci,zasadi i tome

slično,u našem kraju.

A onda je naišlo to zlo

zvano rat,i ko zna ko

bacio je bombu na sve to.

Sad se na tom malom groblju može videti neki starčić,

što povuci-potegni barata ašovčićem u svojoj slabašnoj

ruci.

Kao da taj ašov od jutra do sutra ne ispušta iz šake,

Pljugajući pikavce i kopajući rake,

a uzgred mrzi popa ko zverku,

i životari tu negde u nekome kućerku.

Molim vas gos'n grobaru,obrišite taj stid sa svoje face

što kopate te račice za te tamo vaše mrtvace.

Zaboga gos'n grobaru,ta šta se to mene tiče,prosto

sam kao slep-

što ste našli zlatan medaljon pun kose nekakve devojčice,

ma kako bio lep,

i što ste ga strpali u svoj džep.

Ne bi ona ni razumela da ste ga uzeli samo iz

sentimentalnih razloga,jer vas sećanja na nju bole,

pa bolje neka misli da je i on s ostalim njenim igračkama

tu dole.

A ni njena majka ne bi za to imala razumevanja,pa joj

to neću ni reći,

i zato samo vi spokojno zadržite taj zlatni medaljon

u džepu, i uživajte u svojoj sreći.

Da, da, gos'n grobaru,viđate me vi ovde svakog dana,

skoro u svako doba

(“Gle, opet vi!“), gde stojim kraj izvesnog groba.

Meri En je imala samo deset godina, bila je veoma vesela

i tako puna života,

a ja sam bio onaj gad što joj je uzeo život,baš sam bio

sebičan,prava grehota!

Ali znam gos'n grobaru,nećete vi to nikome reći.

A da bih bio siguran da me nećete preći,

počinjem i ja da kopam raku,biće gotova za tili čas,

i gos'n grobaru,za vas.