Plovimo kroz beskrajno nebo
zvezde sijaju kao oči...
tamna noć uzdiše.
Mesec u srebrnom drveću
pada na zemlju u suzama
svetlosti noći.
Zemlja,ljubičasti plamen
od safirske izmaglice
uvek je u orbiti.
Dok dole ispod drveća
okupano u hladnom povetarcu
srebrna svetlost zvezda probija se kroz noć.
I tako mi prolazimo rumenim okom
velikog božanskog Marsa
kao što smo putovali svemirom.