Pogledala sam se u ogledalo, nisam videla nista
i odlucila sam da postanem jaka.
Nikada nisam rekla koliko sam plakala
i takodje se nije primecivalo.
Ne znam u kom trenutku
sam se odrekla intezivnog rada da sebe volim.
Bila sam kriva, zrtva i dzelat,
bila sam sve osim mene.
I ostala sam,
mislila sam da nemam hrabrosti da te ostavim.
I cutala sam,
jer tisina mi je bila vazna.
Pogresila sam,
kada sam verovala da cu izgubiti sve
i vise od onoga sto sam dala
i ostala sam
i pokajala se.
Bilo je tako lako sakriti smeh,
slatkocu i integritet.
Nikada nisam znala kako,
ali jednog dana sam zaboravila da budem srecna.
Gubila sam pomalo dostojanstvo
i pomalo lepotu.
Bila sam kriva, zrtva i dzelat,
bila sam sve osim mene.
I ostala sam,
mislila sam da nemam hrabrosti da te ostavim.
I cutala sam,
jer tisina mi je bila vazna.
Pogresila sam,
kada sam verovala da cu izgubiti sve
i vise od onoga sto sam dala
i ostala sam
i pokajala se.
Jer trebala sam te ostaviti mnogo ranije,
trebala sam ostaviti pod i hodati napred,
kada sam shvatila vec je bilo previse,
previse kasno.
I ostala sam,
mislila sam da nemam hrabrosti da te ostavim.
I cutala sam,
jer tisina mi je bila vazna.
Pogresila sam,
kada sam verovala da cu izgubiti sve
i vise od onoga sto sam dala,
ali sam otisla i nisam se pokajala.
I nisam se pokajala.