Уместо топлине – зелен стекла,
Уместо огња – дим.
Из мреже календара извађен је дан.
Црвено сунце изгара до темеља,
Дан сагорева с њим.
На град у пламену пада сенка.
Промене захтевају наша срца,
Промене захтевају наше очи.
У нашем смеху и у нашим сузама,
и у пулсацији вена
Промене!
Ми чекамо промене.
Електрично светло продужује нап дан,
И кутија шибица је пуста.
А у кухињи, попут плавог цвета, гори гас.
Цигарете у рукама, чај на столу,
Ова схема је једноставна.
И више нема ничега, све се находи у нама.
Промене захтевају наша срца,
Промене захтевају наше очи.
У нашем смеху и у нашим сузама,
и у пулсацији вена
Промене!
Ми чекамо промене.
Ми не можемо похваљивати мудрост својих очију
и умешне гесте наших руку,
Нама не треба све ово тако да један другог разумемо.
Цигарете у рукама, чај на столу,
тако се затвори круг.
И одједном се бојимо да променимо било шта.
Промене захтевају наша срца,
Промене захтевају наше очи.
У нашем смеху и у нашим сузама,
и у пулсацији вена
Промене!
Ми чекамо промене.