Perdóname [Serbian translation]

Oprosti mi,

ako ovaj put te ne sacekam da dodjes

sedeci na vratima sa dusom otvorenom,

ako nije bitno da kazes ime

od onoga ko te prati u vecnim nocima,

ako vise volim da me ne pominjes,

ako kada me budes trazio vise nikad me ne pronadjes.

Oprosti mi,

ako sam vratila jedan po jedan poljubac

koji su me juce znali za ljubav u tajnoj sobi,

ako sam ispraznila sve te reci

koje pune govore bez nogu i glave,

ako vise volim da me vise ni ne spominjes,

ako ti zatvorim vrata odjednom.

Naucila sam da dopustim sebi da pobegnem,

da ponovo pocnem,

da se osetim jos jacom

i otisla sam odbacivajuci tvoj glas,

cuvajuci moj bol,

postajuci hrabra.

I pogresila sam,

mozda je bila ludost sto sam zelela da te trazim u pogresno vreme

da te imam prisutnog,

ja ne mogu biti kamen i to znas,

ne mogu da cutim koliko god da pokusavam.

Danas ti trazim da me ni ne pominjes,

ne zelis me raniti, ni ne priblizavaj se.

Naucila sam da dopustim sebi da pobegnem,

da ponovo pocnem,

da se osetim jos jacom

i otisla sam odbacivajuci tvoj glas,

cuvajuci moj bol,

postajuci hrabra.

Koliko noci odlaska i dolaska,

da se ludi zivot igra secanja.

Koliko puta sama sa tobom,

sa tvojom ljubavi koja ne dostigne premijeru,

dozvoljavajuci gole poljupce

koje smo bez vise izgovora ostavili na pola.

Kako boli prazan prostor,

koliko vremena ni tvog, ni mog, koje nas u prolazu tesi...

Naucila sam da dopustim sebi da pobegnem,

da ponovo pocnem,

da se osetim jos jacom

i otisla sam odbacivajuci tvoj glas,

cuvajuci moj bol,

postajuci hrabra.