Ako se jednog dana ti
Vratiš meni i kažeš da
Je bila greška
Pustiti me da odem daleko, daleko od tebe
Ako ćeš jednog dana ti
Pričati o meni
Kazajući da
Sam tvoje ?žaljenje, kajanje? i ne možeš da zaspiš
Onda bih ti rekla
Ovog puta zauvek
Tvoje reči
Bolele su me mnogo toliko da
Ovog puta bude zauvek
Zato što ponos u ljubavi je ograničenje
Koje zadovoljava samo za tren a posle
Vraća se glad
Ako ćeš jednog dana ti
Čuti da postiji nešto što
Ne možeš da objasniš, što te ne pušta
Nemoj da pitaš mene
Poričeš istinu
Sada kada ti nije potrebno plakanje
Možeš da se opustiš i da padneš
Zaboraviti neće biti dovoljno
Ma obmanuj me da je zauvek
Neće vredeti ništa ako
Su me tvoje reči
Bolele toliko da
Večeras ne pristajem na ništa
Jer ako izgubim u ljubavi, izgubiću tebe
Koji zasvetli svet za tren i posle
Svetlo odlazi(gasi se)
I znam, glupo je, da te smatram
drugačijim
Od onoga što si stvarno
Od onoga što sam ti dala nisam dobila nazad
Ni onaj minimum(ono najmanje)
Zbog čega vredi patiti
Dok toneš u tvojim lažima
Ja pokušavam da shvatim nekontrolisanu
Potrebu za traganjem ljubavi
Na onom tlu koji nije plodan ni umirujući
I umesto da umirem, naučila sam da dišem
Zauvek
Tvoje reči
Bolele su me toliko da
Ovog puta neću reći ništa
Zato što ponos u ljubavi je ograničenje
Koje zadovoljava samo za tren a posle
Vraća se glad