Pasos de cero [Serbian translation]

Između tvojih usana i mojih

Postoji bajka koja se uvek završava srećno.

U hladnoj postelji

Gubim se misleći na tvoju kožu.

Kako je život pažljiv,

Odjednom iznenadi ovom ludom ljubavlju.

I sve se gasi

I završava ako prestanem da budem ono što jesam.

Ljubi me, ne oklevaj ni tren,

Uzbuđuješ moja čula, oslobađaš moja krila.

Toliko ljubavi ne staje u ovaj krevet

Kad bi me ostavila...

Koliko je lepo osetiti da ponovo dišem.

Da tvoj dodir i moj dodir zajedno prave vatru.

Nežan plamen koji se nikada ne gasi.

Bez tebe sam izgubljen,

Bez tebe otrov postajem,

Ne shvatam buđenje bez jednog od onih poljubaca,

Bez tvog daha na mome vratu.

Kakvu lepu budućnost,

Kakav savršen plan predosećam.

Nećemo morati da se borimo

Stalno tražeći trenutak.

Da krenemo ispočetka i otpočnemo pravi put od snova

Oslobađamo prazan plač koga strahovi često stvaraju.

Ljubi me, ne oklevaj ni tren,

Uzbuđuješ moja čula, oslobađaš moja krila.

Toliko ljubavi ne staje u ovaj krevet

Kad bi me ostavila...

Koliko je lepo osetiti da ponovo dišem.

Da tvoj dodir i moj dodir zajedno prave vatru.

Nežan plamen koji se nikada ne gasi.

Bez tebe sam izgubljen,

Bez tebe otrov postajem,

Ne razumem buđenje bez jednog od onih poljubaca,

Bez tvog daha na mome vratu.