Gledamo zivot iz daljine
sa strahom da zivimo u igri,
u igri koja zamagli srce.
Spustili smo cenu od volim te,
cutali smo glas od ne mogu,
ne mogu sa ovom neodlukom.
Ostavimo se tolikih gluposti,
ja zelim zivot,
ljubav bez kocnica.
Ali ces mi reci, plakajuci iznutra
da vise ne osecas nista, da vise nije trenutak.
Ali ti ces mi reci, vikajuci secanje
da smo proslost nesavrsena.
Usidren na pola puta moj poljubac,
moj vetar, izmisljam, obacanja bez tvojih usana.
Sta su stene, mesec polomljen koji me izaziva.
Zelim zivot, ljubav bez kocnica.
Ali ces mi reci, plakajuci iznutra
da vise ne osecas nista, da vise nije trenutak.
Ali ti ces mi reci, vikajuci secanje
da smo proslost nesavrsena, ali ces mi reci...
Ali ti ces mi reci...
Ali ces mi reci plakajuci,
ali ces mi reci i ti ne osecas nista,
ali ces mi reci plakajuci,
da vise ne osecas nista,
i vise ne osecas nista.