Stoj, nisam znala da ti kažem mili moj
Zidovi i stvari ćute
ko da se na mene ljute, mili moj
Panta rei
Govore mi ljudi vreme leči sve
Ide život sve se menja,
šta je tvoje doviđenja
panta rei
A meni svaki dan je kraj
U ovu sobu ne gledaj
Tu gde si nekad bio moj
tu još dišem vazduh tvoj
Kada sve to nestane
šta da radim, dobro znam,
na podu vrata otvaram
Imala sam s tobom sreću, ljubav, smeh
Onda budeš tu gde jesi,
drugome se sreća desi
Panta rei