Pan y mantequilla [Serbian translation]

Ходај, сваки твој корак ме опчињава

мрдај куковима као желатин

како диван струк, појео бих те са хлебом и маслацем

Ватра, пар чашица рума, мед и свеће

Једна кутија пуна хиљаду пролећа,

која долазе и одлећу,

само желим мали део твог живота

твог живота

И ја, пењем се степеницу, по степеницу

желим да додирнем плаво небо, плаво небо

А ти, тражиш у свакој песми

осећај који ће навести да осетиш, да живиш

Размисли, сунцокрети,беле раде и љиљани

желе да личе бар мало на тебе, пусте жеље

Само тебе ја заливам моја сирено.

Ти си свеж ваздух који одува комету,

један метак изненађења, без Русије и рулета,

једна коверта са песмама песника,

од стиха до стиха латице суве руже.

И ја, пењем се степеницу, по степеницу

желим да додирнем плаво небо, плаво небо

А ти, тражиш у свакој песми

осећај који ће навести да осетиш, да живиш

Четири кута има мој кревет,

четири анђела ме прате,

четири тајне, хиљаду прича,

снови који се врете око точка.

Од севера до југа и од истока ка западу,

нек иде онај коме сметам,

и желим им много среће,

много су луди, могу ме убити.

Ходај, сваки твој корак ме опчињава

мрдај куковима као желатин

како диван струк, појео бих те са хлебом и маслацом

И ја, пењем се степеницу, по степеницу

желим да додирнем плаво небо, плаво небо

А ти, тражиш у свакој песми

осећај који ће навести да осетиш, да живиш

И ја, пењем се степеницу, по степеницу

желим да додирнем плаво небо, плаво небо

А ти, тражиш у свакој песми

осећај због ког ћеш осетити да сам поред тебе.