Sinoć, su te oči moje opet videle;
sinoć, ponovo sam te imao kraj sebe.
Ne znam zašto sam te vidio, posle svega,
bili smo dva stranaca zagledana u prošlost !
Nisi ista ti, niti sam isti ja...
Godine! ... Život! ... Ko zna šta! ...
Jednom zauvek, bolja je iskrenost:
Ja i ti se ne možemo vratiti na juče.
Nije važno...
Život je takav.
Želeli smo se naći iz čiste sebičnosti
a isti nam egoizam pokazuje različito.
Zašto se pretvarati?
Nije važno..
Život je takav.
Nitko nije kriv ako postoji greška.
Zato, ruka koju sam ti pružio u tišini
nije zadrhtala kad si odlazila.
Praviti ćemo se da je sve to bio jedan san
da je to bila laž što nas je snašla;
Pa, dobro, imamo utehu
ostaćemo uvereni da se nismo promenili.
Ja nosim sliku tih dvadeset godina
kad si bila komšinica poznata u porodici.
Želim te videti uvek lepu kao tada:
ono sinoć bio je samo san, ništa više.