Никад нисам био момак око ког се диже ларма,
али мислим да сам фаца и да имам неког шарма.
Можда грешим, ал' ја сам таквог дојма.
Неки мисле да сам лед,
неки мисле да сам ватра,
мени стварно није важно, шта ко мисли или сматра,
када она о томе нема појма.
И увек смишљам неки нови стих, и неки фазон друкчији од свих,
ал' увек кад је сретнем кажем ја исту ствар:
Па добро, где си ти? Баш сам ових дана хтео да те зовнем.
Хеј, реци ми, дал' још увек имас онај број са 203?
Па добро, где си ти? Што не навратис, код куће сам поподне?
Хеј, реци ми, како мама, како тата, како бака, како сви.
Сваке ноћи сањам филм у ком је она главни актер,
смишљам коју боју воли, смишљам какав је карактер.
Како спава, или томе слично.
Ја бих знао да је волим, ја бих знао с њом да маштам,
да је чувам, да је љубим, да јој лажем, да јој праштам
- то би хтео да јој радим лично.
И увек смишљам неки нови стих, и неки фазон друкчији од свих,
ал' увек кад је сретнем кажем ја исту ствар:
Па добро, где си ти? Баш сам ових дана хтео да те зовнем.
Хеј, реци ми, дал' још увек имас онај број са 203?
Па добро, где си ти? Што не навратис, код куће сам поподне?
Хеј, реци ми, како мама, како тата, како бака, како сви.
Некад не знам да ли сањам, некад не знам шта је стварност,
ја сам хтео тачно такву, то је чудна подударност,
тачно такву, ма озбиљно вам кажем.
Једни мисле да је нежна, други тврде да је груба.
Једни мисле да је супер, други мисле да је труба.
Ја се слажем, ма ја се увек слажем.
И увек смишљам неки нови стих, и неки фазон друкчији од свих,
ал' увек кад је сретнем кажем ја исту ствар:
Па добро, где си ти? Баш сам ових дана хтео да те зовнем.
Хеј, реци ми, дал' још увек имас онај број са 203?
Па добро, где си ти? Што не навратис, код куће сам поподне?
Хеј, реци ми, како мама, како тата, како бака, како сви.