Било је осам увече по локалном времену
Лутала сам, изгубљена у овоме граду
Месец ме је водио, метро станица Гран вија1
И да те нисам тражила, нашао би ти мене
И пришао си да ме питаш како си
Баш си лепа, види се да ниси одавде
О не не, о не не
Чуј ме, Пабло, дошао си као гром из ведра неба
И оставио ме овде саму да чезнем
И желим још, и још мало
Чуј ме, Пабло, имаш душу Циганина2
Е да си остао бар мало дуже
Само мало дуже, оволицно дуже
Видео си ме издалека како корачам сама
Од само једног твог погледа сва сам устрептала
Већ сам се изгубила у маштању, огољавајући своју душу
И пуком случајношћу, глупача, дала ти погрешан број
И пришао си да ме питаш како си
Баш си лепа, види се да ниси одавде
О не не, о не не
Чуј ме, Пабло, дошао си као гром из ведра неба
И оставио ме овде саму да чезнем
И желим још, и још мало
Чуј ме, Пабло, имаш душу Циганина
Е да си остао бар мало дуже
Само мало дуже, оволицно дуже
Од Мексика до Мадрида, тражим те и у Паризу
Реци ми куд си се скрио, ако треба доћи ћу и у Лондон
Реци ми куд си се скрио
Од Мексика до Мадрида, волимо се у Паризу
Реци ми куд си се скрио, ако желиш доћи ћу и у Лондон
Реци ми куд си се скрио
Чуј ме, Пабло, дошао си као гром из ведра неба
И оставио ме овде саму да чезнем
И желим још, и још мало
Чуј ме, Пабло, имаш душу Циганина
Е да си остао бар мало дуже
Само мало дуже, оволицно дуже
1. Станица мадридског метроа, буквално: Велики пут2. Није посреди ништа погрдно, напротив, Цигани су у хиспанској култури најрепрезентативнији традиционални принцип, слобода, песма, душа, музика, месечина, фламенко, и "зелено, волим те, зелено", да неизоставно цитирам Лорку