Noćas sam usamljenija od kamena koji tone
I jedva da mogu da dišem
Tonem u tamu …
Loše nikad ne može biti dobro, pa ipak ja lomim kosti
U svakom delu mene
Osećam otkucaje svog srca
Mama, jedva čekam
Da okušam sreću sa sudbinom
Da je sažvaćem i ispljunem,
Da konačno upoznam tu ljubav
Ja živim, volim, smejem se ... zbog tebe!
Odričem se, menjam se, pokušavam ... zbog tebe!
Šutiram, vičem, plačem ... zbog tebe!
Želim te, trebam te, umirem ... da te prebolim!
Mama je uvek govorila:
Shvatićeš kada odrasteš
Treba samo da udahneš,
Zaviriš malo duboko u sebe,
I vidiš šta te pokreće
I tada ćeš konačno znati ...
Mama, jedva čekam
Da okušam sreću sa sudbinom
Da se vinem u nebesa,
Najzad saznam kakav je osećaj voleti!
Ja živim, volim, smejem se ... zbog tebe
Odričem se, menjam se, pokušavam ... zbog tebe
Šutiram, vičem, plačem ... zbog tebe
Želim te, trebam te, umirem ...
da te prebolim!