Čovek Sa Mesecom U Očima [Transliteration]

Суморан и нем, јаблан громом разваљен,

загледан у чашу предубоку.

Био ми је стран и на изглед нормалан,

ал тад му спазих одраз месеца у оку.

Он ме ослови: "Па, како иду послови?"

"Ма, иду", прогунђах, "у вражјег врага!"

На то он плану напрасно, одмери ме сабласно,

"Немате ви појма, браћо драга..."

Не знаш ти шта значи убити град,

не знаш ти бауке каљавих ровова.

Не знаш ти шта значи спавати сад,

кад склопим очи, ништа осим тих кровова!

Када склопим очи небом наиђу мобе,

замиришу гостинске собе, небом свадба одзвања.

Када склопим очи небом промичу лица,

затрепери рој тамбурица, Дунав седеф одрања...

Зверко лудила, што си се пробудила?

Црни ти је принц пољубац дао.

Ал нећу се стидети што Бога нећу видети,

јер то и није Бог којег сам знао.

Не знаш ти, нема ослобођених,

сваку тишину ми граната прошара.

Спашен је тај први погођени,

а сви су други вечни таоци кошмара.

Када склопим очи небом наиђу лађе,

звона, лавеж, комшијске свађе, мирис свежег орања.

Али када сване ветри с реке зацвиле.

Знам, то туже водене виле, Дунав тамјан одрања.