Одшумила је наша шума златна,
Брезове своје и веселе речи,
И ждралова разжалошћена јата
Пролетела су, никог не жалећи.
(2x)
Ту, у равници оголелој стојим,
А ветар ждралове носи у даљине,
Мислим о давним радостима својим,
Али се прошлог сећам без горчине.
(2x)
Ја не жалим јоргован-цвеће душе,
Не жалим време што без циља тече.
Гори ломача црвен-оскоруше,
Но крај ње нико огрејат се неће.
(2x)
И ждралова разжалошћена јата
Пролетела су , никог не жалећи...