Organs [Serbian translation]

[Strofa 1]

Žao mi je što uvek ovako ide

Vetar duva najglasnije kada su ti oči zatvorene

Ali nikada nisam promenio ni jednu boju koju udišem

Zato si mogao da pokušaš da bolje pogledaš na mene

Umoran sam od udaranja vetra

Umoran sam od puštanja svega unutra

I trebao bih da te pojedem

I ispljunem te odmah

Ne bi trebalo da brinem ali ne znam kako

[Refren]

Zato skidam svoje lice

Jer me ono podseća kako je sve krenulo po zlu

I izbacujem svoj jezik

Jer me on podseća kako je sve krenulo po zlu

[Strofa 2]

Žao mi je zbog nevolja, predpostavljam

Moja krv teče crvena ali moje telo je tako hladno

Predpostavljam da bih danima mogao da plivam u slanom moru

Ali na kraju će talasi skinuti moju boju

[Refren]

Zato skidam svoje lice

Jer me ono podseća kako je sve krenulo po zlu

I izbacujem svoj jezik

Jer me on podseća kako je sve krenulo po zlu

I iskašljavam svoja pluća

Jer me ona podsećaju kako je sve krenulo po zlu

Ali ostavljam svoje srce

Jer ne želim da ostanem u mraku

[Refren]

Zato skidam svoje lice

Jer me ono podseća kako je sve krenulo po zlu

I izbacujem svoj jezik

Jer me on podseća kako je sve krenulo po zlu

I iskašljavam svoja pluća

Jer me ona podsećaju kako je sve krenulo po zlu

Ali ostavljam svoje srce

Jer ne želim da ostanem u mraku